Poslovne vijesti - Srbija

Za imovinu „Petoletke” ima kupaca

Uprkos tome što je „Prva petoletka” izgubila mnoga tržišta i što je već nekoliko godina u restruktuiranju i u traganju za kupcem svi njeni pogoni rade.

Neki, poput „Servo upravljača” uz stopostotno korišćenje proizvodnih kapaciteta, dok drugi, kao što je „Kočiona tehnika”, jedva preživljavaju.

– Gotovo 70 odsto proizvodnje plasiramo na inostrano tržište pa od kupaca iz zemalja Evropske unije, Rusije, Belorusije i sa Bliskog istoka ostvarimo godišnje oko 25 miliona evra – tvrdi Ljubisav Panić, generalni direktor holdinga „Prva petoletka”.

– Međutim, to nije dovoljno da se održi potreban razvoj pogona i postigne neophodna konkurentska moć, a tako ni cena proizvoda koju nude oni koji proizvode na modernijoj i produktivnijoj opremi. Uspeli smo, ipak, da sačuvamo sve programe zahvaljujući iskustvu i stručnosti naše radne snage. Istina, koriste nam i subvencije države, od oko 40 miliona dinara mesečno, pošto je „Prva petoletka” još od 2010. godine u restrukturiranju. Tim novcem plaćamo struju, vodu, doprinose, repromaterijal, kao i neophodnu opremu za realizaciju izvoznih poslova. Jednostavno rečeno, ne bismo mogli da funkcionišemo bez tog novca, a bez „Petoletke” ni Trstenik.

Na pitanje kako izaći iz ove situacije direktor Panić odgovara da je najbolje rešenje strateško partnerstvo i privatizacija.

– Za kupovinu imovine tri naša privredna društva – „Servo upravljače”, „Cilindre” i „Tehnološko-mašinsku obradu” zainteresovan je kupac iz Belorusije. Reč je o kompaniji „Amkodor“ i ta firma želi da ovde, do kraja godine, napravi holding za proizvodnju pneumatskih proizvoda namenjenih izvozu. Takođe, jedna italijanska kompanija zainteresovana je za kupovinu pogona industrijske pneumatike – objašnjava Panić.

Naš sagovornik ističe i moguće strateško partnerstvo sa kineskim proizvođačima turbokompresora za motore, kako za domaće tako i inostrano tržište. Povodom toga, nedavno je u Trsteniku boravila jedna grupa profesora sa pekinškog univerziteta, koji rade na razvoju pomenutog programa za više kineskih proizvođača. Zbog velike potražnje, kineski proizvođači planiraju proširenje proizvodnje i transfer te tehnologije u druge zemlje, a „Petoletkin” pogon „Kočna tehnika” bio bi baš pogodan za formiranje takve proizvodne linije. Jer, još pre dve decenije tu je bio započet razvoj programa proizvodnje turbokompresora, realizovan je čak i prototip, ali nije započeta serijska proizvodnja.

Pomenutom privatizacijom i strateškim partnerstvom „spasila” bi se trećina proizvodnih kapaciteta „Petoletke” i najviše 1.500 radnika, a ostali bi, kako direktor Panić objašnjava, morali da se uzdaju u konsolidaciju ostatka fabrike, iznalaženje funkcionalne i jeftinije organizacije, takozvanog održivog sistema. Sve to, opet, uz pomoć države do pronalaženja kupca ili partnera i za druge „Petoletkine“ pogone.

Na vrhuncu svoje poslovne moći, pre skoro tri decenije, trstenička „Prva petoletka” zapošljavala je oko 16.000 radnika. Tada je „Petoletka” imala više radnika nego varošica stanovnika, jer su u njoj radili inženjeri i majstori ne samo iz Trstenika i okolnih sela već i iz susednih gradova, od Stalaća do Čačka. Raspao se SSSR, potom SFRJ, što je značilo gubitak najvećeg tržišta za proizvode ove fabrike, posebno iz osnovnog programa hidraulike i pneumatike. Tako je sada u fabrikama, organizovanim u holding, koje se prostiru na 48 hektara, na oko 300.000 poslovnog i proizvodnog prostora svega četiri hiljade radnika. Pored hala poluprazne su i trsteničke ulice, pa predimenzionirano izgledaju i fabrike i varoš koju je nekada moćna „Petoletka” uglavnom podigla.